Priče iz otadžbine - Dmitry Glukhovsky (2022)

44vorogodišnji ruski pisac iz Moskve, Dmitry Glukhovsky, svetski uspeh postigao i dostigao je trilogijom "Metro", fantazmagoričnoj sagi o kraju sveta. Kako još nisam bio u prilici to da čitam, a planiram, odmah sam se pozabavio zbirkom priča iz naslova ovog kratkog posta. Dmitry je ujedno i televizijski novinar koji se silom prilika preselio na zapad i to ne tako davno. Za svoje uzore smatra Markesa - vidi se, Kafku - i to se vidi i Borisa Vijana - to se tek vidi. Kako dobro poznaje način funkcionisanja medija i na zapadu i u svojoj zemlji, čitanje ovih priča nastalih u 2000 desetim i posle, podseća na okretanje kanala daljinskim upravljačem. Junaci su žrtve i dobitnici tranzicije postsovjetske Rusije. Bilo da su u pitanju građevinski radnici iz neke od država nastalih slomom CCCPa. Ili likovi pred otkazom u neuspešno privatizovanim fabrikama. Ili sam predsednik države. Istražni sudija. Ili da ne nabrajamo više, autor im se obraća pristojno, s poštovanjem, pažljivo. Nema tu uvreda, mačoizama, ali ima nekog fantastičnog realizma, ulaženja u psihu i izlaženja iz naizgled nerešivih zadataka koje sebi postavlja. Kako je pojedinac u celokupnom postsocijalističkom društvu uglavnom gubitnik i kako organi vlasti ne shvataju da služe celokupnom društvu, a ne jednoj partiji, verujem da će zapadni čitalac ili čitač biti više zbunjen nego neko ko je bio te istočnoevropske priče. Dmitry je negde na pola puta. I objašnjava i ostaje zagonetan i ne ide u dubiozama ispunjena razmišljanja. Ipak. Zavodljivo pisanje. Humora naravno ima i na to su nas navikli i Sorokin i Prilepin i Peljevin i Kaminer i mnogi drugi... Ko je nekad čitao predivnu prozu iz dijaspore, Dovlatova, biće i ovde dobro uslužen. Za razliku od i fizički velikog Dovlatova, koji je pisao ekonomično i svedenim izrazom, Glukhovsky barata zavidnim rečnikom i sigurno je da je dao težak zadatak nemačkim prevodiocima čije sam izdanje upravo pročitao. Ilustracije radi, da se vratim na tu nevažnost, pogodila me naročito priča o reporteru pripravniku koji je sreo vanzemaljce i nada se da stoji pred reportažom svoje kratke karijere. Čekajući na direktno uključenje u program, shvata da su vesti iz Dume ipak važnije i da od intervjua nema ništa. Sledeći dan ga urednik šalje u fabriku kuglagera. Vanzemaljci, ćao. Groteska vlada tim krajem i celom planetom. Da budem dosledan do kraja i na zapadu stanje nije puno bolje, iluzija je jača. Promena koja je svima potrebna, mora da bude globalna ili tonemo svi u glib neznanja i neobaveštenosti. Već dugo svi bežimo od istine ili istina. Da završim, I Dimitry beži i to u žanr, a verovatno zna i ume mnogo više nego što pokazuje. Formatom i jezikom barata kao retko koji profesionalac. Biće još zanimljivije kada i ako počne da piše malo detaljnije o sredini i životu koji ga sada okružuju. Hrabar i odvažan lik. Čuvajte se.