Častan izlaz - Erik Vijar

Častan izlaz - Erik Vijar

Akademska knjiga - 2023

Sećam se da sam kao klinac slušao komšiju koji je bio u francuskoj legiji stranaca i koji bi kad bi se napio pričao kako je preživeo bitku u Dien Bien Fu 1954. godine. Dien Bien Fu poznat je u istoriji kao mesto jedne od najtežih bitki?? u istoriji čovečanstva i jedan od najkrvavijih poraza kolonijalne sile na području Indokine, današnjeg Vijetnama, Laosa i Kambodže. Posle te borbe, ne samo da je došlo do povlačenja francuskih trupa, koje su činili uglavnom stranci iz tadašnjih kolonija, nego i do pada vlade u Parizu. Sam rat u Vijetnamu, trajao je preko 30 godina, uključili su se i Amerikanci i druge zapadne sile, koji su priznali poraz tek 1975 godine. Poginulo je preko 3.6 miliona Vijetnamaca, a ispaljeno je više municije na ovu malu i nesrećnu zemlju i susede, više nego za vreme čitavog Prvog svetskog rata. 

Knjiga nagrađivanog francuskog pripovedača Erika Vijara, bavi se raznim aspektima ove mračne epizode iz istorije njegove zemlje. Obimom, atmosferom i dokumentarističkim stilom pomalo podseća na davna dela nobelovca Alberta Kamija. Ono što je bitna razlika je da ovde na malom mestu ima toliko podataka da se čoveku stvarno zavrti u glavi. Ne samo mehanizme rata u kolonijama, sukobe na drugom kontinentu. Autor takođe opisuje spregu politike, banaka ekonomije i u više sažetih celina potcrtava koliko je nehumana i hladna trka za dobit i u najmanju ruku održavanje statusa quo. Spominju se i istorijske ličnosti od kojih sam čuo za generala Petena i čuvenog etnologa Claude Levi Straussa. Francuski političari i generali potiču skoro isključivo iz uglednih buržoaskih porodica. Uz konjak i u velelepnim prostorima pregovaraju oko novih kredita jer svaki dan rata košta basnoslovne sume novca. A pristižu i kamate. Troškovi se pokrivaju uvozom drveta, ruda, sirovina, plantažama čaja, industrijskog i prehrambenog bilja, pa i jeftine radne snage. Ne manjkaju konkretni podaci za koje nema smisla ovde da se ponavljaju i navode jer to slabo ko pamti. Sigurno je da je Erik proveo dobar deo vremena u proučavanju arhiva i štampe iz tog vremena, pre nego što je seo za sto i ovo... otkucao na računaru.  

Sam stil, ako o tome može da se govori na osnovu prevoda i nepoznavanja francuskog jezika, čist je i prozračan, da ne kažem promrzao kao ovi decembarski dani. Negde pred kraj kao da pisac gubi strpljenje i bombarduje još intenzivnije faktografijom, izrazima i urnebesnim razvojem i smenom događaja. A da pri tome ne ulazi dublje u istraživanje porekla zla i svih antagonizama koji ga prate. Vijar zapravo sud prepušta samom čitaocu. Neke stvari se i podrazumevaju i ne potcenjuje inteligenciju publike. Paralele sa današnjim vremenima i prikrivenim sukobima koji tinjaju planetom i nikoga ne pogađaju previše osim direktnih učesnika u njima jako su bolne, vidljive i realne. Može, a i ne mora da se upotpuni slika o sadašnjoj situaciji francuskog društva koje obiluje trenjima usled velikog priliva ljudi sa strane, migranata i nezadovoljstva dela domaće javnosti. Ne budimo zli i osvetoljubivo nastrojeni zbog tuđe nesreće. Sve ovo sutra može da se desi u bilo čijem dvorištu. Ili opet ili po prvi put.

"F...n" dobro poentirani i promišljeni komad savremene evropske literature. U pravom trenutku, na pravom mestu.