Ne, ne, ne. Nije reč o Jelou Biafri ovaj put. Ne, ni o Edelweiss. Yello su dva Švajcarca - Dieter Meier i Boris Blank. Njih dvojica znaju, sve do u najsitni detalj - sve o arhitekturi, berzi, vinu, lepim odelima, devojkama, pop muzici i još mnogo toga. Jedno vreme društvo pravio pravio im je i zemljak Carlos Peron, ali on snima neobične albume odavno sam i solo.
Veliki stilisti koje teško je odvojiti i svrstati u neku posebnu ladicu i "fijoku", podjednako mejnstrim koliko i andergraund, na razna vrata ulaze u domove i automobile zapadnjaka, istočnjaka i ostale publike. Pravo čudo je koliko dugo traju i koliko uvek sveže i novo zvuče. Radio ne funkcioniše bez njih.
Taman kad zaboravimo da postoje, jave se novim singlom. Ostavljaju neizbrisive tragove u istoriji evropske pop kulture. Teško je reći da su nekome omiljeni i isključivo omiljeni dvojac. Ipak, lako i opravdano, vole se uz ostale. Laid Back na primer. Yello podjednako sviraju za decu i za odrasle. Nema tu psovki, niskih strasti. Sve je to neka - nekad uspavana, nekad živahna elektronika. Neka međuigra ritmova s raznih strana sveta i oporog vokala koji vas voze i teraju vas da im se u potpunosti predate i posvetite. Yello su toliko opsesivno naši i vaši, jednostavno uz Yello ne može da se mrzi i prezire. Yello su samo Yello i ništa više. Ukratko, Yello su mnogo. Etiketa za sebe i za svačiji džep. Prepoznatljivi u milion. I skoro uvek iznad tog miliona.
Yello
Midnight Procession
The Spanish Fly
Gimme
Planet Dada
Night Flanger
Massage
Pinball Cha Cha
I Love You
Domingo
Live At The Roxy
La Habanera
Otto Di Catania
Blender
The Rhythm Divine
Night Train
Excess
To The Sea
Shake and Shiver
Star Breath
Kiss The Cloud
Out Of Sight
Dialectical Kid
No comments:
Post a Comment