Ploče i diskovi Palace, Palace Music i Palace Brothers: projekata Willie Oldhama, Smoga: Billa Calahana i Songs: Ohia: danas pokojnog Jasona Molinae, tokom 90ih, vredele su i onako nove i tek ispod prese, celo malo bogatstvo. Ne kao japanski importi, nego još više i skuplje. Vikende bih provodio u prodavnici vinila i diskova World Of Music - WOM. Na "foršpil" servisu preslušavao bih i pokušavao bih što više da upijem sa tih nosača zvuka. Ništa nisam zapisivao. Iznervirani personal znao je da sam bez prebijene pare i da nema koristi od mene. Za rođendan sam se nagradio sa "Days in The Wake" (1994) Palace Music. Samo jedan karton sa nazivima kompozicija. Plastični omot CDa. Zamućena fotografija podsećala je na omote Jandeka, zvezde takozvane "outsider music" koga sam otkrio nešto kasnije zahvaljujuće pre svega knjizi Irwina Chusida "Songs in the Key of Z".
Imao sam sreću da gledam Oldhama u jednoj od ranijih faza, kad je još bio u potrazi za svojim idealnim i ultimativnim izrazom. Onako uzak, introvertan i zarastao, podsećao je figurom na Cavea. Prateći bend svirao je savršeno na ivici "neuštimanosti". Ništa nije bilo prepušteno slučaju, a zvučalo je prilično raskalašno i na granici raspada. Willov dečački glas pucketao je kao ploča. Ovde sam se setio kako sam kao klinac vratio single Bee Geesa u prodavnicu, jer "Tragedy" nije funkcionisao ni na 33 ni na 45 obrtaja. Nisam verovao da je to stvaran glas jednog od braće Gibb. E pa tako ni Oldhamov glas nije ni 33 ni 45, teško ga je i stilski i sadržajem imitirati. Ali baš su ti njegovi rani albumi da se zavališ u sofu uz nešto malo gazirano i slušaš kako izgovara "Oh, Lord are you with me". I uvek nešto novo čuješ. Poželiš da ga usvojiš i da mu na sto izneseš sve iz frižidera. A znam da sam negde čitao da je pre 20 i kusur godina, po ceo dan visio u studiju, a ostatak provodio spavajući i vodeći ljubav. Ništa drugo osim muzike nije ga zanimalo u životu.
Will Oldham još obajavljuje albume. Najsvežiji primer "Keeping Seacrets Will Destroy You" (2023) pod "monikerom" Bonnie Prince Billy sledi liniju uglađenih aranžmana iz 2000ih i nadalje. Sve podređeno je melodiji i tekstu. Česti kantri izleti kao da izlaze iz najekskluzivnijih studija Nešvila. Atmosfera uglađenija je i ne zaboravimo. Oldhama obradio je i interpretirao veliki Johnny Cash. Više ne kriju se uzvišene slike koje izlaze iz Oldhamovog organa govora. Draže bi mi bilo da Kralj Čačka ovako zvuči, nego kao tamo neki Balkan "Tin Pan Alley" Waits.
I za kraj. Pokušajte, ako već niste, bar da poslušate prelepi duo Oldhama: "Kiss" sa još jednim dijamantom nezavisne scene, Engleskinjom Scoutt Niblett od koje odavno ništa novo nismo čuli. Vrtim i dalje njene deset i više godina stare albume. I nemojte da me nervirate s poređenjima s PJ Harvey i Holly Golightly. Cura je posebna, mora da se gleda na bini, ako nešto stvarno želi da se dobro i onako ljudski razume i proceni. Znam da nismo svi u mogućnosti, ali... Više nisam ni ja u mogućnosti. Svakome prema potrebama, od svakoga prema mogućnostima. Mogućnosti, mogućnostima, moguććć...
Will Oldham
More Brother Rides
Old Jerusalem
Riding
Trudy Dies
Come In
Horses
Pushkin
All Gone, All Gone
O Lord Are You in Need?
I See a Darkness
Ruby
Let The Wires Ring
Ever Mother s Son
My Home is The Sea
Love Come To Me
Every Time I Close My Eyes
My Little Yellow Bird
Show Your Love and Your Love Will Be Returned
Love Made an Outlaw of My Heart
One With The Birds
Wild Dandellion Rose
Watch What Happens
Resist The Urge
I ve Made Up My Mind
Miracles
Good Morning, Popocatepetl
Keeping Secrets Will Destroy You
Kiss
The Way
No comments:
Post a Comment