Šum/Nesavršenost ljudskog rasuđivanja – Danijel Kaneman/Olivije Siboni/Kes R. Sanstin

 

Šum/Nesavršenost ljudskog rasuđivanja – Danijel Kaneman/Olivije Siboni/Kes R. Sanstin

Heliks - 2021

 

Ljudsko rasuđivanje čudna je stvar. Dva psihijatra, po nekim statistikama, u 50% slučajeva definišu različite dijagnoze. Cifre su i u nekim drugim oblastima ljudskog života i delovanja često poražavajuće. Čitavi timovi, naučnika, delioca pravde, stručnjaka svih mogućih profila, sastaju se godinama s ciljem da bar deo svoga posla standardizuju i učine manje osetljivim na greške i spoljnje i unutrašnje faktore. A faktora koji prozrokuju takozvani šum oko stvarne informacije, često, nebrojano je mnogo. Počevši od dana u nedelji, vremenskih neprilika i prilika, pa sve do ličnih problema, aspiracija i senzibiliteta.

Dobitnik Nobelove nagrade, Danijel Kaneman, u jednom od svojih prošlih dela, bavio se istraživanjima oko brzog i sporog razmišljanja i konotaciju u svakodnevnom životu. Novo delo ide korak dalje. Potraga za singularnim odlučivanjem i definisanje i otklanjanje faktora koji pri tom smetaju.

Današnji sistemi odlučivanja, oslanjaju se dobrim delom na statističke metode i procene, merenja, analize. Činjenica je da što je više osoba koje donose odluke, sve postaje difuznije i vreme protiče inetnzivnije i odluke su sve kontradiktornije i upitnije.

Pristrasnost je nemoguće eliminisati. Ona dolazi iz same ljudske prirode. Zato definisanje opših obrazaca sa pravilima i crticama koje moraju da se slijede, iako zadire u oblast ljudske individualnosti i neopozivih sloboda, mora da se bar u nekim sferam života uvede. Higijena odlučivanja stvarno je veliki balast za mnoge koji moraju da se bave tom temom. Stoga, jasno je da i mi koji donostimo svakodnevne odluke na ličnom planu i oni koji to rade u ima nas i u ime drugih u velikom sistemima, organizacijama i državama, moramo da budemo svjesni koliko je to važno za lično i kolektivno dobro.

Sve mora, ne baš preterano ažurno, ali dovoljno pregledno, da se ažurira i protokoliše. Greške, šumovi, neizbežni su, ali moramo da se naviknemo na njih, da ih prihvarimo kao takve i da budemo manje senzibilni zbog toga što ih primećujemo i što nas lično pogađaju.

Autori od grupnog gađanja vojnika u metu, stvaraju nauku i rezultate ispitivanja primenjuju na razne druge sfere života i stvaralaštva. Šum mora da se razloži na svoje sastavne faktore da bi ga lakše uočili, otklonili i preduhitrili. Um mora da radi i funkcioniše.

Subjektivno odlučivanje na primeru zapošljavanja radnika može da donese do niza pogrešnih koraka neke firme. S druge strane, mi sami moramo da budemo u stanju da dokažemo suprotno i da dokažemo da su naši poslodavci bili u pravu kad su nas zaposlili.

Ako pristupimo problemu objektivno i sa više strana i iz više perspektiva, uz poštovanje zadatog vremena i zadataka, možemo vrlo lako da postanemo, ako ne efikasniji ono korisniji.

Moramo ipak da se pomirimo s tim da sposobnost predviđanja varira od osobe do osobe i da je usko povezana s kvalifikacijama i iskustvom.

Zanimljiva knjiga, koja postavlja više pitanja, nego što nudi rešenja. Pa ko voli, neka izvoli.