Shivitti – Ka Tzetnik 135633 יחיאל די-נור

 

Shivitti – Ka Tzetnik 135633 יחיאל די-נור

 

Gruenner Zweig 250 – 1998/1987

 

Životna priča Yehiela De-Nura, rođenog 1909 godine i preminulog 2001e teško može da se rekonstruiše na osnovu dela koja je objavio pod pseudonimion Ka Tzetnik 135633. Posle dve nesvakidašnje godine provedene u koncentracionom logoru Aušvic i selidbe u Izrael, zapravo prvo u Palestinsku oblast, potom Izrael, počeo je da piše o pretrpljenim iskustvima. Na internetu stoji da su njegova i slična dela iz literature pod nazivom holokaust palp fikšn, jer pored ličnih elemenata sadrže i elemente fantazije. Za poštovaoce kontarkulture, ovaj skoro zaboravljeni autor je inspirisao knjigom „Kuća lutaka“ bend Joy Division i tekstopisca Iana Curtisa ne samo da pronađu ime za svoj projekat, nego i za brojne aosicijacije u njihovim pesmama.

Knjiga Shivitti dnevnik je Jehielovih 5 psihijatrijskih seansi sa danas zabranjenom supstancom LSD u holandskom gradu Leidenu. Svaki od ovih delova počinje citatom iz Davidovih psalmova. Autor opisuje terapije, svoje patnje i razgovore sa doktorima. Zatim kreću gorka sećanja i opisi njegovih tegoba. Godinama nije bio u stanju u spava po noći i postao je noćna ptica. Supruga Nina, teolog, nagovorila ga  je da potraži pomoć kod holandskih psihijatara, koliko je njihova kontroverzna metoda pomogla u lečenju, teško je proceniti.

Vizije svetla, religiozni motivi mešaju se sa sećanjima na stradale članove uže porodice, pre svega na stradalu sestru i majku. Ekspresionističke slike i opisi zločinaca koji hladnokrvno i bezosećajno izvršavaju naređenja nadređenih skup su svukova i slika koje su mu se u godinama najveće patnje urezali u sećanje. Koliko je on sam bio svedok tih užasnih događaja, tj. koliko su u pitanju doživljaji, a koliko događaji moraju mnogo bolje da znaju stručna lica. Ovako, u pitanju je litaratura koja po svojoj snazi nimalo ne zaostaje za recimo predstavnika uslovno rečeno druge strane i sa sličnim iskustvima sa opijatima Ernesta Juengera. Po mnogo čemu je i prevazilazi.

Da li je u pitanju stid što je ostao živ? Pa u knjizi stoji da su rabini savjetovali svoju pastvu da se ne suprostavljaju fapistima jer je to bilo jednako ravno samoubistvu, a to vjera zabranjuje. Da li je u pitanju čuđenje što je ostao živ? Auto sumnja, ali i veruje da je i on delom svojim ponašanjem odvukao misli zločinaca. I ovo je pretpostavka, nemojte puno zameriti ako grešim.

U jendom svedočenju kada u Poljskoj Esesovci izdvajaju Jevreje iz ljudske gomile i teraju ih da kopaju grobove, Jehiel kao da izlazi iz samog sebe i pretvara se u posmatrča i pripovedača. Promenom perspektive on pokušava da se priseti onoga što je zapalo u najmračnije uglove njegovog napaćenog uma.

Kako je u pitanju jako mala knjižica i ova preporuka će da bude kratka. Svakako da su i knjige Eli Vizela ili dokumentacije Gideona Grajfa ili nobelovca Imre Kerteša jako važna literatura na temu holokausta. Po mom skromnom mišljenju Ka Tzetnik 135633 im je ravan, a u dokumentarno fiktivnom tonu, možda ih na neki osebujni način i prevazilazi.

Sve ove stranice nastale su iz velike patnje i ljudskog jeda. Posvetite deo svog vremena i ovakvim stvarima u životu. Da vidite iz kolikog ljudskog mraka u stanju je da se dostignu ljubav, nada, vera i svetlost.