Good Pop Bad Pop: Predmeti moga života – Jarvis Cooker

 

Good Pop Bad Pop: Stvari moga života – Jarvis Cooker

Kipenheuer & Witsch - 2022

 

Sećam se kako sam kao student radio u očevoj firmi i da je jedan Francuz, tadašnji šef pogona, bacio u smeće prelepu kesu neke inostrane parfimerije. Čekao sam da izađe i pokupio kesu. U njoj sam nosio knjige i sveske na fakultet. Slabo ko je tada početkom 90ih nosio ruksak ili torbu. Svi smo nosili stvari u plastičnim kesama sa zapada. I bili fascinirani njihovim izgledom.  

Oduševljenje plastičnim kesama ne krije ni lider benda Pulp - Jarvis Cooker. I on ih je svojedobno skupljao i divio se njihovom dizajnu i natpisima na njima. U 400 stranica debeloj slikovnici za odrasle, „Good Pop Bad Pop“, nalaze se fotografije raznih predmeta, uglavnom ambalaže, ali i ručno pisane i crtane beleške kojima opisuje, po sopstvenom sudu, tekstove preko 40 pesama snimljenih sa bendom i solo.

Ne iznoseći eksplicitno o kojim pesmama je reč, taj zadatak pogađanja prepušta mašti i znanju čitalaca, obožavalaca i obožavateljki. „Do you remember the first time“, „Being followed Home“, „Sheffild: Sex City“, „Bad Cover Version“ samo su neke koje meni ovom prilikom padaju na pamet. Opisuje scene i doživljaje kada ga pijani radnici razbijači prate dok ismevaju njegov crni kožni mantil. On misli da je na sigurnom kada je ušao u autobus gradskog prevoza. Odgovara im nepristojno i tu kreću nemile scene. Album „Marianne Faithfull“ iz 1966 koji mu je poklonila prva velika ljubav i koji je kupila negde na rasprodaji. A za koji Cooker smatra da je posveta večnoj ljubavi njih dvoje i da na najbolji način odslikava obostranu vezu i strast. Nije ga nešto preterano volela. Nailazimo i na epizode kupovine jeftinih kompilacija koje pasionirani posetilac buvljaka, kao uostalom i druge predmete i ambalaže, revno skuplja i analizira. Tu je naprimer i lucidna analiza metamorfoze i evolucije žvakaćih i mentol bombona.

Čitajući ovo delo, postajemo svesnii da će Coca Cola i McDonalds, ne samo zahvaljujući snazi marketinga i umetnićkih dela Endija Vorhola, da nas nadžive. Celu našu kao što su nadživeli i prethodne generacije. I tu je možda ključ iza koga se krije sam naslov ove knjige. Šta je loše, a šta dobro? I objektivan i subjektivan sud. Šta je površina, a šta se ispod te površine krije.

S muzičke strane, iako se knjiga koja počinje sećanjima iz škole a završava prijemom na umetničku akademiju, nailazimo i na epizode iz kasnije karijere. Intervuom Jarvisa sa Leonardom Cohenom u kome ga učtivo i pažljivo opominje da ne pričaju o procesu nastanka pesama i hitova. Ili razgovorom sa snimateljem Steve Albinijem u pauzi produkcije albuma, gde se Albini grozi kada mu Cooker priznaje da jako voli pop muziku, za ovoga simbol svoga zla i svega naopakog u poslu i struci.

Kao osamnaestogodišnjak gurnuno je velikom učitelju i uzoru, Johnu Peelu kasetu Pulpa sa demo snimcima u ruke. Sledio je poziv za snimanje radio emisije i živi nastup. Na sledeće pojaviljivanje čekaće celih 13 godina. Jarvis za Peela kaže da ne postoje reči kojima može da se opiše njegov značaj za promociju i propagandu nezavisne i indie muzike. Drugih radio emisija na državnim stanicama sa takvim odjekom nije bilo.

Kako je Jarvis odrastao okružen ženama, primeti se da je pedantan, ne samo opservator nežnijeg pola i čovek koji zna i poznaje njihovu dušu i senzibilitet, nego i ispijač kafa i izgovarač najcrnjih misli i pesimističkih scenarija tipa dijagnoze, bolesti, umiranja, oživljavanja i drugih sličnih pošasti prošlog i ovoga milenijuma. Jarvis je u stanju da poput Trumana Capotea, trač i poluistinu, preobliči u veliku melodiju i umetnost. Pored žena, razume se jako dobro i u muški fudbal, da ostanemo do kraja pošteni.

Tu je i detaljan opis pada sa prozora s visine od 6 metara kad je polomio kosti skoro cele desne strane tela i umalo prošao kao nesrećni bubnjar Soft Machinea, Robert Wyatt. Po svedočenju, niti je bio pijan niti je koristio bilo šta nedozvoljeno. Hteo je samo da fascinira osobu suprotnoga pola koja ga je fascinirala na toj žurci.

Nema puno muzičkih referenci koje bi ukazale na neke spolje uticaje, osim opštepoznatih stvari iz štampe. Jarvis voli Beatlese, Devo, Scotta Walkera. Sa ovim poslednjim sarađivao je na magnum opusu Pulpa, We love life. Ali to je verovatno ostavljeno za neki nastavak ove knjige.

Good Pop Bad Pop, spašava čast štampane knjige. Odlično opremljena knjiga, napisana o dobu pre revolucije interneta i mobilnih uređaja, bavi se predmetima koje odbacujemo ne razmišljajući o njima. Sve postaje virtuelno i sećanja i naši postupci su magloviti i kao u snu. Jedno je sigurno, PDF verzija knjige na računaru ili tabletu, teško da može da zameni taktilni osećaj dok listate i mirišete ovaj šareni karton i papir.

Nikome ne škodi kada o nečemu površnom kao što je pop, neko ponudi i ovako duboku misao i ovako veliki spomenik i delo, kao što je to uradio ovaj umetnik i pop stvaralac iz Šefilda. Lepo i skupo iskustvo. Čuvajte knjige, čuvajte svoju glavu, volite život. Obrnutim redosledom.