Vera, nada i krvoproliće– Nick Cave/Sean O‘Hagan

 Vera, nada i krvoproliće– Nick Cave/Sean O‘Hagan

Faith, Hope, and Carnage

Arete– 2023

 

Nemoguće je ostati ravnodušan prema opusu Nika Kejva. Gledao sam ga uživo najmanje pet puta, počevši od turneje koja je pratila album Henry s Dream, u malom klubu koji je primao svega nekoliko stotina posetilaca, pa sve do megalomanskog nastupa sa pesmama sa Push the Sky Away pred više od dest hiljada namučenih duša u dvorani sa lošom ventilacijom. Kako je Kejv stario, starila je publika. Dolazili su i novi poštovaoci. Da nešto tu i nije sasvim u redu, pretpostavljali smo svi. Šta je bilo u pitanju, verovatno su tačno znali samo oni iz najužih krugova.

Vera, nada i krvoproliće, dugačak je intervju, ili bolje rečeno raazgovor dvojice prvoboraca alternativnog rocka i alternativne pop muzike. Sean O Hagan, multiinstrumentalista i lider potcenjenog sastava High Llamas, zavukao se pod kožu Kejvu, koji kao da je uvideo da nije do kraja bio iskren i pošten prema svojoj publici. A tek prema samom sebi! Svi znaju da su ga u životu zadesile tragedije koje ne možete ni najvećim neprijateljima da poželite. A kako je mnoge stvari predvideo ili bolje rečeno anticipirao svojom okrutnom i nemilosrdnom poetikom, vreme je bilo da nam otkrije i najmračnije strane svoje svestrane ličnosti. Čudo bi bilo da je sve bilo drugačije. Možda je trebalo da nastupa pod presudonimom i sa maskom. Tada bi bar svoje najmilije poštedeo svojih problema.

U ovoj knjizi smenjuju se epizode u kojima se susrećemo sa članovima Bad Seedsa, priča se o nastanku mnogih kompozicija, a kako ga je zadesila porodična tragedija prvo pre ovog razgovora, a zatim i nakon objavljivanje knjige, vreme je bilo da nam priča i o demonima koji ga prate još iz najranijeg detinjstva. Priča i o majci i o ocu, neke stvari koji ni mi sami ne odajemo ni najbližim prijateljima. Ovde je sve to javno.

Ko je iole slušao i pratio tekstove pesama, zna da je Kejv pokušavao i nije pokušavao da se otme iz ralja narkomanije, i ko zna čega sve ne, ali ne i potpuno iskreno i potpuno predano. Smatrao je da je zavisnost deo kreativnog procesa i dobra inspiracija. Pretpostavljam. O kakva je zabluda bila u pitanju. Često u trećem licu, prepričavao je priče iz Starog i Novog Zaveta, da bi prešao i na sam gugl i Hablov teleskop i krenuo da se sudara sam sa samim sobom, bozonima i hadronima. Blues je bivao sve sporiji i svedeniji. Nestajao je i povlačio se poput senke. Warren Ellis dugogodišnji partner iz benda Dirty Tree postaje sve važniji faktor u stvaranju i poetici. Čovek s glavom poput one Jovana Krstitelja. Pomaže radom. I gura tu priču do današnjih dana.

Da bi na kraju Kejv počeo da se bavi i porculanom, a već duže vremena susreće se sa ljudima koji su prošli iste boljke kao i on. Sada već znamo da Kejv nije bio iskren ili bolje rečeno bio je elokventan, ali ne i konkretan i pitanje je koliko možemo da poverujemo u to što nam ova knjiga nudi. Ova knjiga pre svega namenjena je samim autorima, a tek onda drugom čitalaštvu. Koliko će Kejv biti jak da se izbori sa svim zlima i nesrećama koje ga  prate?

Preko 80 posto navedenog, po slobodnoj proceni, zna se iz prethodnih intervjua. Sve je stvar dubljeg razmiljanja i promišljanja. Korona je učinila svoje i svi smo se posvetili razmišljanju o nama samima i o našoj konačnosti. Sean i Nick stvarno se lepo izražavaju i dopunjavaju da nam se možda smeši i neka muziča saradnja u skoroj budućnosti.

S druge strane vredi li to tolikoga truda? Koliko će toga da ostane neispričano? Jako malo jer Cave se i na svom internet portalu svakodnevno ogoljuje pred nepoznatim ljudima.  

 Mene lično ne zanima šta Kejv i bilo koji umetnik misli o bliskoistočnom pitanju jer je ono po meni u ovom trenutku praktično nerešivo i za njega kao i za mnoge druge stvari, potrebno je mnogo vremena i neka vremenska distanca.

Krivo mi je što mu toliko vremena posvećujem i što je njegovo iskustvo za  mene praktično i Bogu hvala na svaki drugi način beskorisno. Da li je u pitanju dobra knjiga? Ne znam.

Žao mi ga je kao čoveka i na ovaj način, ovim kratkim prikazom pružam mu ruku pomirenja. Da nije bio iskren ni prema vama ni prema sebi ni prema nama, neka ostaje tajna između vas i mene.

Žao mi je nekih drugih ljudi više. A tek onda nekoga ko nema pojma ko sam ja i koji to verovatno nikad neće ni saznati. Na vama je da sami dalje prosudite.