Ožiljci za sva vremena - Jakov Grobarov

Admiral Books  (2006)

"Alkoholizam i još neke druge sitnice"

"To kuče bilo je jedini suvenir koji sam doneo sa Briona."

Kafansko-kulturno-istorijska baština Srbije. Srce koje i dalje lupa. Ruke koje i dalje pišu. Čaša koja se i dalje puni i prazni. Grobarov (1938–2013) - nepoznata legenda i reči koje i dalje žive.

Imam osećaj koji me često vara. Da, vara me. Ipak, želim da ga podelim sa vernom i nevernom publikom. Po.Najpre, sa samim, vernim i nevernim, sobom. Mislim da je Bukovski živ i da živi, t.j. da živi i da je živ, t.j. da je živ i da živi, npr. u Lazarevcu (mada nemam pojma gde je Lazarevac i kako se piše na ekavici, ali ipak pišem i Lazarevac i na ekavici); mislim da je Bukovski živ i zdrav, kakav odavno nije; šta je duže bio od ovo dvoje, zdraviji ili življi, "bistriji ili tuplji", sad nije više ni važno; usput rečeno, da je Bukovski živ i zdrav i da živi u Lazarevcu, radije bi bio i pio u društvu Ršumovića, Milovana Danojlića, Noga i Matije Bećkovića, nego, da lupim sada... ovih naših što dobijaju nagrade od njihovih i njihovih što dobijaju nagrade od naših ("jebeš navodnike") ... koliko bi dugo još mogao da serem, pomeram, slova, levo, desno, t.j. landaram "Wordom" i mišem i tastaturom ovoj rečenici?!.?! Ili da je pročešljam ko "Cecina frizerka"?

Erlend Øye

 

Najradije bi Bukovski pio u društvu nepoznatih, nepriznatih, oznojenih i nesrećnih. Takvi se razumeju bez reči, samo pokreti(ma) i pogledi(ma). El Ej, Lazarevac, London, Lozana. Svejedno je. Jezik je univerzalan. Nevolja individualna.  

Knjiga kratkih priča pokojnog Jakova Jaše Grobarova: "Ožiljci za sva vremena" i univerzalna je i individualna. "Galeb Džonatan Livingston" i "Mali princ" za "roditelje i ratnu siročad". One koji imaju kome da čitaju, ali nemaju kada i one kojima nema ko da čita, pred spavanje. Očeve koji su pijani kao majka. 

Lazo Magistrala

Čak u jednoj, "Alkoholizam i još neke sitnice", stoji: "Kafana umivena raznim vrstama pića... Tu su i limenke iz "Post ofisa", jedino nedostaje Bukovski.", da bi se zaključilo: "...ovo je svakako bilo jedno od mojih žešćih trežnjenja."

Koliko je samo trežnjenja, opijanja i neuspešnih pobačaja u "Ožiljcima za sva vremena"? Opisao i napisao čovek nastao ukrštanjem Harmsa i Fantea; koji se izdigao do Bodlera i Dantea, a odrastao kao Oliver Tvist. Pretpostavljam. 

Koliko trežnjenja, opijanja i neuspešnih  pobačaja može da podnese jedna knjiga?

U sinopsisu za suludi smeh, uzaludne suze i ništa, ne postoji ni jedna zlobna rečenica, misao. Samo jedan kratki apel, vapaj, "Pravo za život." Vrisak, eho i "Tapkanje po vremenu." "Haos" i "Vreme". Realnost i amorfne slike koje se smenjuju i nadopunju.

Wooden Wand

Grobarov je uzaludno pokušao da popravi Srbiju kvareći sebe. 

"App", bez apdejta, na stendbaju.  

On je, sudeći po Ozsv, bio "duševan čovek" i požrtvovan. Zato "molimo da se njegova duša presadi očajniku koji će to bogato da nagradi." I da se od nagrade svima plati jedna tura. U kafani. "Gospodine sudija, šalio sam se kada sam govorio istinu."   

Barouz na "brlji", Timoti Liri na "čivasu".Autsajderski izlivi mestimične genijalnosti.

Septembar, 2014